ЦИЈЕНА ЗЛАТА ОБИМ СВЈЕТСКЕ КРИЗЕ

Како уништити економију једне земље?

Током Другог свјетског рата Њемци су се досјетили и користили Јевреје који су важили за виспрене стручњаке када је у питању новац. Ископирали су британски фунт. Током Трећех рајха Њемци су одштампали милијарде фунти. Ноћу из авиона кофере са новчаницама избацивали су на тло Велике Британије. Британци који су проналазили новац, иако су вољели своју земљу, ћутали су у вези са изненадним богатсвом. Изненада се у Великој Британији појавила значајна количина новца. То је био начин да се поремети економија Британије. Дакле, имали су новац али не и робе. Како су људи трошили велике количине новца тако су и цијене нагло расле. То је довело до инфлације која је разарала земљу.

У кризним временима папирни новац склон је злоупотреби. То се не може десити са златом. Њемци нису могли направити превару са златним полугама као што су  то једноставно учинили са новцем. Да су то чинили са златом, обогатили би Велику Британију.

Примјер бивше Југославије

Југославија је вапила за девизама и новчаницама са запада које су имале вриједност или “златну подлогу”. У Бору је покренута производња бакра. Бакар се извозио на свјетско тржите и продаја се вршила за девизе. На примјер, тона бакра на свјетском тржишту, износила је 300 долара а производња тоне бакра у Бору коштала је 400 долара. Бивша Југославија штампала је свој новац, динаре и са тим новцем плаћала је раднике, а извозила бакар за девизе. Тако је добијала стваран новац. Динари су заправо били штампани папир. Тим трансакцијама долазило је до инфлације која је разарала Југославију, штампаним новцем без покрића.

Данас је то посао Америке. Штампају своју валуту долар и за папир купују стварне вриједности попут фабрика, компанија, као и бројних роба.

За вријеме рата у Ираку Американци су увозили долар из Америке. Палете невца биле су достављене авионима и бродовима.  Циљ је био одржати систем Ирака. Зато су се увозиле милијарде новца. То је стварало криминалне групе којима су мете била превозна средства из Америке у Ирак. Тако су се Американци досјетили да превезу машине за штампање новца како не би долазило до организованог криминала који им је пријетио приликом транспорта. Тако је настала америчка штампа нпвца у Ираку. Стручњаци за новац напомињу да се вриједност не може направити из ничега. Дакле да би папирни новац био вриједан требало би да има “златно покриће”.

У контексту злата

Долар је замишљен као свјетска валута а злато је била подлога, односно злато је давало вриедност новцу. За сваки одштамоани долар морала је постојати одређена количина злата. Тако се долар наметну као резервно средство плаћања које су све земље користиле. То је трајало до времена француског генерала Шарл Андреа Жозеф Мари де Гол-а, тачније до 1946. године. У монетима преговора са Америком де Гол је изманипулисао амерички став “златног покрића” и замјенио долар за злато. Америка ни данас није опростила француској замјену новца за злато. Такве трансакције тада су укинуте.

Од 1990. године до 2006. злато је имало цијену око 400 долара. Од 2006. до 2012. године цијена злата је расла сразмјерно свјетској економској кризи. Од 2012 дешава се стабилизација, а тако и падање цијене злата. То потврђује да цијена злата расте сразмјерно расту свјетске кризе. Данас је цијена злата достигла историјски максимум, а то нам говори да је криза на глобалном новоу, такође, доживјела максимум. Никада цијена злата није била већа као у априлу 2024. године када је достигла 2.400 долара. То нам потврђује велике свјетске проблеме који се налазе пред цивилизацијом.

Залихе злата

Нико не може са тврдњом да говори о ископаним количинама злата, али постоје претпоставке које указују на то да када би све залихе злата које су на земљи ставили у једну коцку, та коцка би била 20 метара ширине, 20 метара дужине и 20 метара висине. Када се то помножи са запреминском тежином добијемо тачан податак колико данас у резервама имамо извађеног злата. Сви податци, истичу стручњаци и истраживачи, требали би да буду узети са резервом.

По свему судећи, пред нама су кризна времена или смо већ у њима, а цијена злата показује колики је обим кризе.